Ми знамо судбу...

 

Ми знамо судбу и све што нас чека,

Но страх нам неће заледити груди!

Волови јарам трпе, а не људи,

Бог је слободу дао за човјека.

 

Снага је наша планинска ријека,

Њу неће нигде уставити нико!

Народ је ови умирати свико,

У својој смрти да нађе лијека.

 

Ми пут знамо, пут богочовјека,

И силни, као планинска ријека,

Сви ћемо поћи преко оштра кама!

 

Све тако даље, тамо, до Голготе,

И кад нам мушке узмете животе,

Гробови наши бориће се с вама!

 

                            Алекса Шантић